Uslov za ulazak u Evropsku uniju nije učlanjenje u NATO, ali pristupanjem toj organizaciji zemlja potvrđuje kako je spremna da se uhvati ukoštac sa onim stoje čeka tokom pregovora sa EU kazao je juče slovački ambasador u Crnoj Gori František Lipka.

Govoreći na predavanju, u okviru obuke za državne i lokalne službenike, namještenike i odbornike u lokalnim parlamentima, o paralelnim sistemima integracija u EU i NATO i o prednostima tih procesa, Lipka je objasnio da su gotovo sve zemlje koje su ušle u EU, prvo ušle u NATO.

Reforme

Kad zemlja postane član NATO-a, ona je dokazala da je demokratska i da ima kadrovske kapacitete. Time pokazuje spremnost za reforme koje su mnogo teže istakao je Lipka. Prema njegovim riječima, najveća prednost evroatlantskih integracija je to što tjeraju zemlju da u kratkom roku završi neophodne reforme, koje bi možda i učinila sama, ali u mnogo dužem periodu. Važno je, kako je dodao, da procesi evroatlantskih integracija budu „vlasništvo" svih u državi, i institucija i građana.

Alijansa želi državu čiji građani podržavaju članstvo u njoj, jer je to osnovna garancija da će zemlja ispunjavati obaveze prema NATO-u. Zato za ulazak u NATO morate imati podršku veću od 50 odsto- rekao je Lipka.

Sve ili ništa

Na pitanje novinara šta smatra najtežom oblašću o kojoj bi Crna Gora bila u situaciji da pregovara, on je kazao da je sistem takav da je svako od 35 poglavlja jednako važno, odnosno da dogovor o 34 poglavlja ne znači ništa ako se ne dogovori i sa 35.

Slovački ambasador kazao je da se nada pozitivnom odgovoru Evropske komisije Crnoj Gori i smatra da ona ima veliki kapacitet da ispuni ono što želi. Crna Gora je postupila hrabro i pragmatično, jer je odlučila da se sa najtežim oblastima, kao što je reforma pravosuđa, pozabavi u početku. Neke države, kao na primjer Hrvatska, najteže su ostavile za kraj naglasio je Lipka. Poredeći sadašnju situaciju u Crnoj Gori sa slovačkom uoči njenog ulaska u EU, Lipka je kazao da je i u toj državi početna podrška članstvo NATO, u odnosu na EU, bila dosta manja, te da su u toj zemlji mladi i nevladine organizacije odigrali ključnu ulogu u jačanju podrške Alijansi.

Sve političke stranke, građanska društva, sindikati, univerziteti, sve institucije, ljudi, čak i crkve, bili su za ulazak u EU i NATO. I mi smo imali političkih konflikata, ali oko evroatlantskih integracija je bila sloga-kazao je Lipka.

(Izvor: Pobjeda)